Зашто локализавати програме

уторак, 24 мај 2011 11:53

Арсенал локализованих програма на Србија-нету

Пошто волим да користим рачунарске програме на српском језику, желео сам да видим колико их има. Нисам нашао ни једну страницу на коме је то било објављено и решио сам да их сам сакупим и поставим на неко одређено место. После више покушаја случајно сам упознао Горана Арсића који је имао своју интернет страницу СРБИЈА-НЕТ . Пошто му се свидела моја замисао кренуо сам са постављањем програма који су преведени на српски. Назвао сам их Локализовани (преведени) програми и до данашњег дана има око 200 постављених програма. После годину дана то је постао најпосећенији одељак  на СРБИЈА - НЕТ-у (око 20 000 људи га је посетило). Људима се свидела тема и често су се људи захваљивали на самој страници или преко п.п. што  ме је пријатно изненадило. И дан данас постављам програме мада са мање жара јер сам почео и сам да их преводим.

Веза Париз - Београд

   Као што сам случајно почео да их постављам случајно сам почео и да их преводим. У знак захвалности неке преводиоце сам новчано даривао желећи да знају да то неко цени и поштује. Тако сам упознао и  Александра (Ozzii-а)  који живи у Паризу и највише је превео програма на српски језик. Замолио сам га да преведе један добар програм по имену PicPick . Објаснио ми је да нема времена и зашто то не бих урадио  сам, а он ће ми давати техничку подршку. Увек постоји први пут, па тако и ја кренух на посао. Мислећи да је то не знам шта одрадио сам први превод споро и темељно. Пошто је програм тако урађен ништа ми није требало више од  Notepad (Бележнице) и неколико речника. Био сам веома задовољан и захвалан Александру. Као преводиоце потписао сам обојицу. Тако сам  кренуо.
   Ја сам преводио само оне програме који су ми се свидели на први поглед, али дешавале су се и омашке, али сам гурао даље. Други програм који сам одрадио био је феноменални  Photoscape. Пошто ми се толико свидео желео сам или да га преведем или да дарујем његове ствараоце. Урадио сам ипак ово прво. За разлику од PicPick-а где је мој превод одмах убачен, код Photoscape није ни после годину дана, али битно да га људи користе сами га убацујући.
  Трећи програм је био Capture.net који је захтевао мало више знања, али ту је био Александар са техничком подршком и лепо је прошао и овај програм.

Муке са стручном терминологијом

   Само превођење неким људима није проблем, али то није ни близу довољно. Зато ја сваки превод волим да видим у самом програму па исправљам мењам и слично. Некад не може наша реч да стане у задати оквир (наше су речи обично дуже) или није добро преведено или има словна грешка и слично. Такође сваки програм научим око 70%  и онда обично похватам све конце. У самом превођењу програма није довољно знати  енглески језик већ хватати смисао и капирати програм. На пример, деси се и професионалном преводиоцу да преведе магнетна ливада уместо магнетно поље, па како неће и нама аматерима нека грешка да се деси. Зато не замерајте него помозите својим запажањима.  Да бих правио мање грешака као лектор ми је доста помогла Силвана Јовић која је скоро сваки мој превод прегледала. Колико год се трудили  опет се нађу грешке. То ме је испочетка оптерећивало, али сам после схватио да је то ипак уобичајено. Верујте ми да и други преводиоци праве пропусте, ништа страшно. Неке “паметнице” кажу да би они боље превели, што нико не брани - само напред, био бих им захвалан.

Круг се шири

   Следећи програм ме је спасао доста мука и зато га обожавам  Winmerge. Он служи за усклађивање и проверу две датотеке. Сад у главном преводим у њему и њега ми је открио “велики” Александар, а ја га преведох.
За његов превод је требао програм  PoEdit, тад сам схватио  да овде мора стално да се учи. Једноставно - никад краја.
    Driver Magician је једини до сада комерцијалан програм који сам урадио. Ја сам у ствари хтео да преведем бесплатни DriverMax, али он се није могао превести. Једноставно, у овој области није било преведених програма па одрадих њега. Служи да покупи ваше управљаче (drivers) свих уређаја да после немате проблема.
  Шести превод је био програм  Notepad ++ после кога сам заборавио на Бележницу. Сјајан програм и неопходан за ове ствари. Имао је латинични непотпуни превод, али пошто ми се није свидео све сам од почетка радио.                 Следећи је био  Lingoes – одличан преводилац и речник и много, много више од тога. Код њих ми је интересантно како су написали моје име. Погледајте овде.
   Free commander је програм за управљање датотекама, нисам погрешио што сам га превео. The Rasterbator је био следећи, веома лак за превођење али реч rasterbation нисам знао како да преведем. Ту су ми помогли момци из света Линукса који јако лепо раде на локализацији програма. Тако направисмо кованицу расплочај за енглески појам. Шта мислите колико је сличних појмова било…
Free Download Manager је био мој десети програм, а пошто је имао непотпун превод одрадио сам га од почетка јер сам мислио да овај програм то заслужује. За преузимање програма и дан данас највише га користим.
   FormatFactory већ има у себи превод, али такође није потпуно преведен,  па сам га до краја завршио. То је сјајан програм за промену формата разних мултимедијалних записа.
  Jaangle је програм за пуштање видео и звучних записа, веома ми се свидео. Међутим, тек кад сам га превео открили смо да га је такође превео наш човек. Без обзира на то што смо дуплирали превод није ми било жао на потрошеном времену. Човек га је сјано превео.
   Mp3DirestCut је тринести мој превод који сам превео због мојих ђака. Audacity ми је била обимна и за прву руку сам одрадио споменути превод. Да смо знали у то време Владимир Стојановић и ја за програм Windows Live Mesh или Dropbox можда би је и одрадили. Audacity је, ипак,  бољи од mp3DirestCut.
   Hot Potetos ме је доста намучио јер је обиман али желео сам да буде  на српском јер се користи за прављење квизова и у сличне сврхе. Ту је било нових момената око превода, али сам се снашао. На преводу ми је помогао Саша Живановић, колега из Младеновца.
  Rapid Typing Portable сам превео због мојих ђака да вежбамо куцање на часовима. Леп и користан програм.
   iTalc је програм за надгледање и праћење ученика у току рада. Њега сам случајно пронашао као бесплатну замену за познати Netsupport school и заједно сам га превео са Сашом Живановићем.  Овде сазнах и за програм Qt Linguist који ће ми  и касније требати.
    Student DOG  је користан програм за ваше активности рођендане и слично. Јако леп програм једног чешког студента. Волим га.
    FET-5.14.3 је програм за прављење распореда часова за школе и факултете. Он ме је “сахранио”. Има преко педесет хиљада (50 000) редова и преводио сам га 2 месеца. Да ми није на крају помогао колега из Бања Луке Радан Путник можда бих дигао руке од свега. Програм је преобиман и нико га није превео до краја. Али шта мислите ко је највише одрадио? Срби и то 90% . Творац програма нас је похвалио као изузетне и вредне људе. Тако испаде.
   RMPrepUSB је програм за поправку ваших УСБ штапића и прављење покретачког (бутабилног) ОС који се покреће са њега. 
    Quiz Faber је програм за квизове али је мало испао без везе и мој рад и …(без коментара)
    qOrganizer је још један програм за организацију послова. Урадио га је млади Мађар. Једина мана му је што нисам могао да убацим превод и да га испробам. Тај проблем сам имао и код  iTALC-а, па како је произишло -  видећемо.
     Glary Utilities је сјајан програм за чишћење и оптимизацију рачунара. Веома моћан програм, па га свима препоручујем. Потпуно опоравља  рачунаре. Програм сам превео заједно са Арсом, он на латиницу, а ја на ћирилицу. Разлика је у томе што ја доста речи посрбљујем, а Арса - по навици.
     EssentialPIM  је програм за организацију послова, био је већ преведен на латиницу ја сам га пребацио на ћирилицу користећи постојећи превод.
     Scratch  је програм за учење  програмирања на лак начин  . Превео сам га за мог ђака који је требао да иде на такмичење из информатике. Касније смо открили да и он има српски превод. Други пут се десило да дуплирам посао, али не жалим. Замислите код FET- а да ми се тако нешто десило!!!
    Malwarebytes' Anti-Malware  је програм против шпијуна и злонамерних програма. Спада у сам врх у својој класи. Њега сам само пребацио на ћирилицу и поправио грешке.
   Poster-forge прави плакате великих димензија у шаљивој форми.
   iOBIT Security360 сјајни против шпијунски програм. Користим га у школи и код себе на рачунару и стварно лепо ради посао.
    Hamachi  је програм да направите локалну мрежу где год да сте. Превод сам урадио за старија издања, и на свим ради без проблема.
    ImgBurn  сам пресловио са латинице, додао и поправио постојећи превод. Програм, иначе, служи за резање дискова и …
   Advanced system care је уз Glary Utilities можда и најбољи програм за чишћење рачунара од разног ђубрета. У себи има такође велики број алата. Пресловио сам га и до краја превео.
  PDFrizator  је интересантан програм за прављење презентација али у ПДФ-формату.

И пресловљавање и превођење

  Тренутно преводим још неке програме, а неке пресловљавам на ћирилицу ако проценим да су добри. Иначе пресловити са ћирилице на латиницу било коју језичку датотеку траје један (1) секунд. Обрнуто траје неколико сати или дана, па ви видите.
Некада је морао превод да буде на латиници (није могло друкчије), али одавно то више не важи, и сви преводи могу да буду на ћирилици. Зашто се то не ради одмах, стварно не знам. Неко ће рећи не види нормално ћирилични превод па зато. Ако је програм урађен као Уникод нема проблема , али ако није, може бити проблем. То је тачно.
          Пошто је доста рачунара је подешено на латиницу ја сам и своје преводе радио на оба писма, али сам престао јер мислим да сви треба да подесе своје рачунаре да могу да користе и ћириличне преводе. Сви преведе на свој језик и имају један превод. Срби имају два превода (ћирилични и латинични)?  Код Total Commander-а је још горе, има четири, од два различита преводиоца. Да није смешно, било би тужно.
   Пошто Windows није потпуно урађен као уникод већ га треба подесити (ако није већ урађено) и све ће бити у реду.  Руси, Кинези и многи други народи чије писмо није латинично такође подешавају  као и ми да би могли да виде своје преводе у програмима. Мислим да то не зна доста људи па зато погледајте овде и овде и биће вам јасно о чему причам.

Зашто преводим програме

     Преводим програме, пре свега, због себе, волим да су ми програми који ми значе на мом језику и писму. Уживам у томе, а неке сам превео због мојих ђака- дакле, због посла. На крају их делим мојим ђацима и пријатељима, а после поставим код Арсе или код Марка Радојевића да их људи користе.
    Ја мислим да и ми као мали народ поседујемо право да имамо програме на свом језику, па ко воли - нека користи. Писао сам и Министарству просвете и предложио им елегантно решење за тај проблем. Свака школа треба да преведе један, само један програм и то би одмах било преко 3000 преводених програма, а ми наставници би добили одређене сате за усавршавање које стичемо по семинарима.  Нико ми никада није одговорио? А на крају како и да очекујем помоћ кад ми од њих добијемо допис на латиници и нас четворо наставника покушавамо да схватимо шта је писац хтео да каже?!
  Због превода и превођења имао сам и похвала и лепих речи, али и јако непријатне ситуације (све треба да буде на енглеском!!!), чак и свађе.  Никога ја не терам да користи преводе, али је цивилизовано да се допусти другима који желе. Да смо у некој уређеној демократској земљи, ова дилема не би ни постојала. У Немачкој не можете да купите тастатуру на енглеском без дозволе (школе). Код нас никад нисам видео ћириличну тастатуру. Код њих је и БИОС на немачком и сви могући програми су преведени. Лепо ме је насмејао један Немац који рече да је лепо што је један програм преведен, али штета што није и упутство на немачком. Код нас нема ни триста преведених програма, а упутстава за програме нема ни сто па нам је постало нормално да их користимо на енглеском. Мислим да се сви слажемо да Немци боље знају енглески језик него Срби па ипак преводе, а ми се “не сналазимо на српском” као да смо рођени Енглези!!! Све ми се чини да се ми стидимо свог језика и писма и да подсвесно тежимо за туђим.  На енглеском нам је све нормално, а на српском тражимо длаку у јајету.

Језички потенцијал и креативност у превођењу

Од израза слободоручно  моја колегиница српкиња се јежи, а мени је сасвим у реду, па зар није боље него free hand.    Ево само неколико израза на енглеском па ви закључите:
backup - Зар није боља наша реч причувна, резерва или резервна копија од транскрибоване бек-ап?
drivers - Управљачки програми или управљачи боље је од драјвери?        Могао бих тако ређати речи и речи, али битна је поента - избегавајмо туђице и чувајмо језик преводећи програме на српски.

   Многи народи у свету боре се на разне начине са туђицама у свом језику, неки успешно неки мање успешно, а неки никако. Ако узмемо да Французи спадају у прву групу, ми спадамо у ову последњу. Чини ми се да немамо никакве филтере за туђице и веома их брзо усвајамо као да се утркујемо у томе.  На нивоу државе немамо никакву организовану бригу и активности за очување културолошког обележја – језика и писма, а наш ниво свести је веома низак.  Лењост која се огледа у језичким питањима прате и друге области. Прочитах да Србија за годину дана пријави патената као Јапан за један дан. То ме наводи да закључим да смо и језички лењи и на свим другим пољима.
   Сви народи теже да имају преводе на свом језику једино Срби не желе. Баш чудно? Да ли нам је неко крив? Сами смо криви јер су српски језик и  ћирилица “застарели” а латиница “модерно писмо” као и енглески језик.          Енглески језик је постао многима “стандард” “Свето писмо”. Мени није, и уопште и немам комплексе те врсте.
Са очувањем ћириличног писма очувао би се боље и језик тако да је то уско повезано.    Нека предвиђања су да ће до 2050. године ћирилица нестати. Живи били па видели! За сад је стање суморно, али ако се вратимо у своју памет, можда и није све изгубљено.

Иван Старчевић

1. 5. 2011.