Нема ништа лоше у кафанским анализама било чега па и образовања, ако је друштво добро а место радње остане кафана. Али ако  се расправља, мисли,  коментарише и планира образовање, на основу таблоидних предубеђења и незнамодаклеузетих,  рекла-казала  „података“, то је не само лоше већ је и опасно. Још кад се то дешава у националним  медијима, штампаним и електронским а реализатори Учења пристану на такве „разговоре“ , е онда треба нешто хитно предузети. 

Зачуђујућа је уобичајена пракса ( не само код нас), да се стварни реализатори образовног процеса, Учитељи и Наставници, слабо питају када су у питању реформе. При томе се  израз „слабо се питају“ подједнако односи на чињеницу да њих нико не пита али и на то да  слабо  и ретко упитају сами себе: „ Како ће наш посао изгледати сутра?“