Подршка полазницима

среда, 14 децембар 2011 23:02

У онлајн подучавању нагласак је на познавању и поштовању полазника, стварању поверења, пружању помоћи у истраживању идеја и различитих интерпретација, подстицању усвајања знања и повезивања с претходним знањима, давање честих повратних информација..

Кључна обележја онлајн учења су интерактивност и сарадња, а улога наставника је много више менторска него предавачка. Стога, након што се ученици привикну на софтвер и онлајн друштвено окружење, један од најважнијих задатака наставника (осим дизајнирања наставних материјала) је омогућавање успешне и сврсисходне сарадње.

Фазе у онлајн настави

Пошто је онлајн подучавање за већину наставника, као и за ученике, новина, није лоше да се упознамо са фазама кроз које пролазе полазници и модератори у процесу подучавања и учења у онлајн окружењу, као и препорукама модераторима (менторима) које су дали Gilly Salmon и Ken Giles у чланку Online moderiranje (објављен 2006. у часопису Едупоинт).

I Приступ и мотивација

Улога модератора (то не мора бити предметни наставник) у овој фази је брига за добродошлицу, мотивацију и пружање помоћи везане за приступање и сналажење у систему (ЛМС). Одговори модератора у овој фази углавном су индивидуални и пружају се путем ел. поште. Ментор прву ел. поруку шаље на ученикову кућну адресу. То је једини случај када би се требала одвијати комуникација изван ЛМС. Наравно, у случају да се полазник поново обрати ментору с екстерном ел. поруком, ментор је дужан да одговори.

Поздравна порука предметног наставника на почетку курса трбало би да садржи упутства о почетним активностима које ће ученику омогућити да се што пре упозна с радном околином.

II Онлајн социјализација

Пошто прелаз са наставе лицем у лице на онлајн наставу није тако једноставан, у овој фази наставник (ментор), гради мостове, односно помаже ученицима да се социјализују у новом окружењу. Још увек је важна индивидуална комуникација са учеником (путем ел. поште у оквиру ЛМС), али је пожељно ученике усмеравати и на јавну комуникацију (путем форума).

Ментори би у овој фази требало да:

- демонстрирају колико је важно да се ученици потпишу именима која преферирају и објаве кратке биографије

- нагласе свест о стилу, односно, важност доживљавања порука (нпр. поставити правила комуницирања на форуму)

- помогну ученицима да утврде шта желе објавити онлајн, те да буду селективни при одабиру порука на које желе одговорити

III Давање и примање информација

Након успешног приступа и навикавања на онлајн окружење почиње фаза која се састоји од проучавања материјала, тј. решавања радних задатака служећи се материјалима унутар ЛМС.

Ученик почиње да цени велики распон информација који му је доступан онлајн и могућност да пружи свој допринос. Овдје ментор дјелује као вођа и подршка истраживању, те помоћ ученику у препознавању и проналажењу информација које тражи. Његови одговори могу се понудити у склопу комуникације са читавом групом (форум, групни чет, али и конференција путем Месинџера на пример).

Улога ментора:

- подстицање неактивних ученика

- препознавање и бављење  различитим стиловима учења као и  уобличавање  одговора студентима у сврху подстицаја и подршке

- подстицање и неговање угодне атмосфере

- сумирање информација које се размењују и разјашњавање њихове релевантности у склопу програма

IV Изградња знања

У овој фази ментори и ученици раде заједно у сврху генерисања нових значења кроз сарадњу. Модератор ради мање, али помније – пружа стимуланс и координира процес интеракције.

Када су у питању дискусије на форуму које су веома важне као вид вршњачког учења, не треба заборавити да ученици у великој мери зависе од ментора кога не познају уживо и добро је да се он повремено (нпр. једном дневно) јави на расправе с поруком како би ученици осетили његову присутност.

Овде су кључне вештине модерирања, подстицање интеракције и стварање веза с учењем као и допуштање ученицима а да развијају међусобну интеракцију и генерисање знања без учешћа ментора.

V Развој

Ученици постају све независнији и улога модератора је да пружи подстицај и приступ потребним ресурсима којима ће појединца подстаћи да настави свој развој уз помоћ различитих медија.

Могуће је укључити и поједине ученике у модерирању неких активности (нпр. конференција или дискусија на неку тему која није директно везана за тему курса).

Евалуација рада

У онлајн окружењу евалуацију је могуће спровести на више начина: путем радних задатака и тестова, количине садржаја ком је полазник приступио, итд. У сваком случају, препорука је да се број посета страницама курса не узима као основни критеријум процене успешности, јер немају сви ученици исте интелектуалне капацитете, нити афинитете. На тај начин би они који брже разумевају оно што се од њих тражи били хендикепирани.

Повратну инофрмацију је потребно давати ученику/полазнику курса након сваког урађеног задатка или теста и то у облику аргументованог осврта. При том би ментор требао нагласити и истаћи оно позитивно, а оно што је потенцијално погрешно треба понудити као простор за будући напредак. Треба имати у виду да полазници који се труде понекад умеју бити посебно осетљиви на свој рад, посебно у онлајн окружењу где нема нема визуелног контакта између ментора и ученика.

Југослава Лулић

Неколико савета за подучавање у онлајн окружењу

среда, 14 децембар 2011 22:43

Пошто у настави организованој искључиво електронским путем предавач и полазник нису у физичком контакту, веома је важна, чак и наглашенија него у настави лицем у лице, правилна организација наставних садржаја, приступ полазницима и њихово вођење у процесу учења. Из тог разлога познавању педагоје и методике предмета који предајемо треба додати и познавање специфичности онлјан педагогије. Ако желимо да креирамо онлајн курс све време морамо имати у виду добробит који ће полазници имати од оваквог вида учења у односу на традиционалне начине учења и подучавања.

Овај текст садржи савете који могу бити од користи наставницима који се одлуче на креирање онлајн програма стручног усавршавања, али и онима који желе да допуне наставу у учионици онлајн активностима користећи различите платформе и софтвере.

Више о теоријама учења и њиховом коришћењу у онлајн подучавању можете прочитати у чланку Мохамеда Алија Основне образовне теорије онлајн учења, а о начину вођења (модерирања) онлајн курсева у чланку аутора Г. Салмона и К. Џајлса Онлајн модерирање (оба чланка објављена су у Карнетовом часопису Едупоинт)

О чему треба водити рачуна приликом дизајнирања наставних садржаја

Приликом организације курса (предмета) треба размишљати и о организацији наставних садржаја, али и о активностима који ће помоћи ученику да тај садржај лакше и квалитетније савладају. При том, потребно је водити рачуна да буду заступљени сви видови комуникације (ученика са наставником, садржајем и ученика међусобно) како би се обезбедило ефектније учење.

Приликом дизајнирања наставних садржаја и активности потребно је познавати различите педагошке приступе учењу и одабрати онај на коме желимо да утемељимо свој курс, с тим што наравно никада не примењујемо само једну теорију него комбинацију више њих. У складу са овим теоријама бирамо и нaставне стратегије.

Бихејвиoризам

- Јасни исходи учења

- Тесирање ради провере постигнутости исхода

- организација садржаја на начин да подстиче учење (од лакшег ка тежем, од теорије ка практичној примени итд)

- обезбеђивање повратне информације

Когнитивизам

- Правилан распоред информација на екрану (истаћи важне информације, одговарајући фонт, дужина текста, коришћење мултимедије)

- линкови ка додатним материјалима

- Подстицајна питања или анкете пре обраде садржаја

- Уважавање различитих стилова учења

- садржај организован тако да стално држи пажњу полазника (кроз различите активности)

Конструктивизам

- сарадничко учење

- групни рад

- време за промишљање

- подстицајна питања

Савети са израду образовне јединице (лекција)

Лекција треба да буде наставно-логичка целина за недељну или двонедељну активност. Тако ученик/полазник има бољи увид у остварено а није уплашен великим наставним областима/темама. Додатни подстицај и мотивација ученицима може бити и постављање важнијих питања која се тичу обрађеног садржаја у саму лекцију.

На шта би требало обратити пажњу приликом израде лекције:

1. направити преглед садржаја или увод у градиво које следи (нпр. кратак преглед лекције)

2. код текстуалних лекција проверити да ли су текстови јасно написани, исправно организовани и подељени у мање целине (кратке, сажете блокове). Дужина лекције: до једног и по екрана

3. графички прикази и илустрације које користимо треба јасно и сажето да илуструју образовну поруку

4. Приликом усаглашавања организације садржаја и активности можете се послужити табелом

Коришћење медија

Коришћење различитих медија на курсу (текст, аудио, видео, мултимедијалне презентације) је предност јер тако одговарамо на различите стилове учења код ученика, но треба имати у виду да више понекад може да буде и превише, тј. може ометати учење. Зато је битно укључити медије који су важни за садржај одређене лекције, односно оне који не понављају информације.

Као и при одабиру садржаја, и приликом избора медија треба да имамо у виду исходе које желимо постићи, али исто тако треба избегавати коришћење програма који захтевају инсталирање или су на неки други начин презахтевни (захтевају брз интернет и сл).

Југослава Лулић

Како сам провео пола летњег распуста...

субота, 27 август 2011 18:01

„Обавезна лектира за наставнике“  или „Како сам провео пола летњег распуста читајући  публикације ОЕЦД -а о учењу“ 

Како побољшати своје учење?

На сајту педагошког друштва објављен је текст педагогице Маје Врачар "Упутства за ученике :
Како побољшати своје учење?"

Шта значи учити активно? Како организовати учење? Како повећати мотивацију? Шта не треба чинити у учењу?  Прочитајте...